Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Henri Ford - strateg i vizionar". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Sadržaj:

Uvodna reč

Čudne su ljudske sudbine. Kad čovek ima sve, može ostati bez ičega, ili kad nema ništa može imati mnogo toga. Veliki broj biznismena u dobu prosperiteta ne misli da može i nastupiti loš period i bankrotstvo. To je nesumnjivo greška, jer kada je čovek najsrećniji, mora misliti na nesreću i za tako nešto se i pripremati.

Menadžeri su slični velikom zupčaniku sa mnogo manjih zupčanika koji ga povezuju. „Svaki put kada se okrene veliki zupčanik čak i malo, manji zupčanici su prisiljeni da se okreću mnogo puta više i brže“. Zbog toga je od izuzetne važnosti da veliki zupčanik, odnosno generalni menadžer ne pravi prazne hodove, jer će ceo sistem „šlajfovati“. Generalni menadžer ne sme biti ni ziheraš, palikuća ili birokrata, jer se i to skupo plaća.

Za poslovni svet je posebno značajno kako su uspela velika imena svetskog biznisa. Na njihovim primerima može se na najbolji način videti, kako se od ničeg može napraviti nešto i kako za veliki biznis nisu potrebni posebni uslovi kao što su: novac, bogatstvo, nasleđe i drugo. Kako mnogi ističu, najveći svetski biznismeni počeli su od nule i uz naporan rad stvorili bogatstvo koje se meri na basnoslovne sume. Oni su najčešće bili srećni što nišu ništa imali i što su uočili i iskoristili šansu koja im se ukazala.

Analize velikana svetskog biznisa pokazuju da je teško biti slavan bez talenta i osećaja trenutka. Tako je inače i u svim oblastima nadgradnje: slikarstvu, muzici, poeziji...

Lako se može zaključiti kako je od mnogo dobrih i vrhunskih naučnika nastao veoma loš menadžerski kadar. Postoje i drugi, koji su bili sjajni u biznisu, ali koji sem toga nisu imali ni osnovno obrazovanje za vođenje poslova.

„Jedinu pravu sigurnost u današnjem svetu čoveku mogu pružiti znanje, iskustvo i sposobnost.“

Henri Ford, (1863 – 1947) strateg i vizionar

Tri Henrija bila su značajna za menadžmcnt i organizaciju industrijskog sveta i to: Fajol, Ford i Gant. Svi oni pripadaju klasičnoj Školi organizacije (menadžmenta) i svi su dali značajan doprinos razvoju teorije i prakse organizacije. Henri Ford je Obeležio XX vek i jedan je od najuspješnijih ljudi tog doba. Nedostatak formalnog obrazovanja (govorilo se da je slabo obrazovan i nepismen) nadoknadio je velikom strašću koju je koristio u svojem radu. Bio je mudar i dovoljno pametan da iskoristi tuđe znanje i upotrijebi ga na bolji način kako bi ostvario svoju viziju.

Henri Ford je bio sledbenik Tejlorovog učenja, ali i praktičar. Rođen je 1863. godine na farmi u Detroitu, država Mičigen. Kao devetogodišnji dečak pokazivao je interesovanje za automobile. Sa šestnaest godina napustio je porodićni dom i uputio se u Detroit u potrazi za poslom. Bio je opsednut četvorotočkašem koji bi zamenio konjsku zapregu i bicikle. Nakon nekoliko manjih poslova zapošljava se u „Edison Iluminating Company“ i kao zaljubljenik u tehniku sve svoje slobodno vreme koristi u izradi svog prvog automobila kojeg je i dovršio 1896. godine. Bio je to tzv. kvadricikl. Da bi izašao na ulicu sa tim „kolima bez konja“ morao je srušiti deo zida na dvorišnim vratima. Prodao ga je da bi dobio novac za daljne usavršavanje svog izuma, ali ga je kasnije, kad je došao do novca, opet otkupio.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]